Угоститељско-туристичка школа
ул. Мајковског бр.2, 18000 Ниш
Телефон: 018/233 830
  • УПИС УЧЕНИКА 2015-2016. ГОДИНЕ

    Планом уписа за школску 2015-2016. годину планиран је упис шест одељења следећих образовних профила...

  • КОКТЕЛИ НА НАШ НАЧИН!
    КОКТЕЛИ НА НАШ НАЧИН!
  • КК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - ГОСТ НАШE ШКОЛE
    КК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - ГОСТ НАШE ШКОЛE
  • ЛАЈАЛИ СМО И НА ЗВЕЗДЕ
    ЛАЈАЛИ СМО И НА ЗВЕЗДЕ
  • ШКОЛСКА РАДИОНИЦА МАРГЕР
    ШКОЛСКА РАДИОНИЦА МАРГЕР
 
 
  • Font size: Larger Smaller

Ма ко био отац једне болести, неправилна исхрана јој је мајка

 

 

Ма ко био отац једне болести, неправилна исхрана јој је мајка“

                                                                                                         др Георге Херберт, XVI век

 

Kaда говоримо о неправилној исхрани, неизбежна асоцијација је брза храна. Брзу храну карактерише висока калоријска вредност, а веома низак садржај биолошки вредних материја. Посебно су тинејџери склони брзој храни, која у комбинацији  са дугим седењем уз компјутер,  телевизор, у кафићима, без довољно физичке активности, доводи до многих болести савремене цивилизације: гојазност, повишен крвни притисак, артерикосклероза, болести срца...

Савремена медицина третира гојазност као „болест зависности“ што обавезује на посебан приступ у њеном лечењу и излечењу.

Брза храна се базира на неколико штетних намирница: бело брашно, рафинисано биљно уље, велике количине кухињске соли, вештачке ароме и боје, и као таква даје осећај ситости. Уље које се користи за пржење такве хране се ретко мења, и свака наредна термичка обрада повећава му канцерогеност.

Велике количине масти у крви смањују активност мозга, па тако брза храна негативно утиче на функције мозга.

Сва брза храна углавном сарджи велики број додатака (адитива), који јој дају примамљив укус и мирис, а који кратко траје. Овакав изглед брзе хране је у циљу привлачења већег броја купаца, углавном деце.

Високе температуре на којима се припремају такви производи, представљају ризик за развој патогених микроорганизама у брзој храни.

Ризик су и разни додаци таквим производима, као што је мајонез и слично, који представља идеалну подлогу за развој бактерија, ако се храна не чува на прописан начин.

Сам начин конзумирања брзе хране (стојећи, ходајући, уз компјутер, у колима) без адекватног жвакања, доводи до бројних поремећаја у организму.

      КОЈЕ СУ ТО НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ У ИСХРАНИ САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА?

      Масна , слана, брза храна пуна адитива, недовољно уношење пресне хране, интегралних житарица, махунарки, једнолична исхрана, лоша динамика узимања хране, грицкалице и сл.

      Ове и сличне грешке у исхрани можемо исправити конзумирањем намирница богатим антиоксидансима које штите организам од утицаја слободних радикала, од стреса, а то су воће, поврће, риба, бело месо, интегралне житарице, маслиново уље,бели и црни лук, дивљи бели лук (сремуш) који је својеврстан чистач крвних судова, зеље, коприва и све врсте зеленог лиснатог поврћа.

     Такође, грешке у исхрани можемо исправити терапијом понашања, а то је :промена навика у исхрани, промена у начину размишљања, промена у начину припремања хране, појачана физичка активност, испланирана, уравнотежена и разноврсна исхрана. Ова терапија понашања је превентива за спречавање бројних болести које смо већ поменули.

Правилна и избалансирана исхрана треба да буде лек и начин живота. Тако бисмо смањили употребу вештачких средстава за мршављење, хируршке интервенције, санаторијуме за мршављење и слично.

Гојазност као главни здравствени проблем решава тим стручњака: нутрициониста-дијететичар, интерниста,ендокринолог, биохемичар, неуропсихијатар.

Нагло и нестручно мршављење доводи до смртоносних поремећаја као што су анорексија и булимија. 

Правилна исхрана је лек који решава многе проблеме, између осталих и „пролећни синдром“:

 замор,општа слабост, раздражљивост, болови у мишићима, бледило, слабост нервног система, крварење из десни, промене на очним капцима, промене на кожи, промене на слузокожи, промене на коси(коса без сјаја),  промене на ноктима (ломљиви и деформисани нокти).

Решење за превенцијупролећног синдрома“ је у добро испланираној исхрани која подразмева свих седам група намирница : ЖИТАРИЦЕ; МЛЕКО И МЛЕЧНИ ПРОИЗВОДИ; МЕСО, РИБА, ЈАЈА; ПОВРЋЕ; ВОЋЕ; МАСТИ И УЉА; ШЕЋЕРИ.

Све ове намирнице треба припремати барењем или динстањем, уз коришћење маслиновог уља, које не треба пржити већ преливати преко поврћа и меса. Предност дати незасићеним масним киселинама из намирница биљног порекла, мање сухомеснатих и месних производа. Лоше намирнице заменити добрим, на пример: грицкалице заменити воћем, лешницима, бадемом, орасима; црвено месо заменити рибом, сојом, белим живинским месом, поврће без запршке, барено или динстано, бело брашно заменити интегралним брашном; бели шећер заменити жутим шећером, притом су једино свеже воће иповрће незаменљиви.

ЗА ДОРУЧАК ПРОБУДИТЕ ОРГАНИЗАМ ВИТАМИНИМА И МИНЕРАЛИМА (воће и интегралне житарице). Јести чешће у мањим количинама, по могућству пет пута дневно. Ако се једе једном до два пута дневно, организам чува залихе енергије у виду масног ткива, те се ствара жеља за слатком и масном храном. Никако не пропустити доручак.

И НЕШТО ВРЛО ВАЖНО: 30мг антиоксиданата штити организам од старења (црни и бели лук, дивљи бели лук (сремуш) , зелени чај, сво наранџасто воће, као и зелено лиснато поврће и црно вино).

Ниједан дан без влакнасте хране (јечмене, зобене, пшеничне пахуљице, махунарке: соја, грашак, сочиво, боранија, пасуљ, боб, зелена салата, суво воће посебно шљиве).

ЧИТАЈТЕ ЕТИКЕТЕ НА ПРОИЗВОДИМА! Колики је проценат масноће,шећера и осталих адитива.

НЕ ЗАБОРАВИТЕ ВОДУ, БАР ДВА ЛИТРА ДНЕВНО! У сваком годишњем добу је значајна, а поготову у пролеће када је организам додатно исцрпљен због услова живота у зимском периоду. Захваљујући количини воде (најмање 2 литра воде) мишићна влакна ће стално бити снабдевена водом, омогућиће бржи промет хранљивих материја, омогућиће регулацију телесне температуре и ситост.

      Такође, посебну пажњу треба обратити на целулозна влакна (из интегралних житарица и махунарки) која спречавају затвор, успоравају апсорпцију шећера, смирују глад, превенирају карцином дебелог црева. Целулузна влакна и махунарке регулишу метаболизам, пробаву и ниво шећера у крви, и богате су биљним беланчевинама, калијумом, магнезијумом, калцијумом и гвожђем.

Довољно је да макар мало промените начин размишљања, начин припремања хране, навике у исхрани, и бићете МНОГО ЗДРАВИЈИ И ЗАДОВОЉНИЈИ.

 

 

                                                               Ученици и колектив Угоститељско-туристичке школе Ниш

Директорица

  Љиљана Стојановић